gluho doba noći dopratio mladić Mujinu kćerku do nebodera. Stali oni pred haustor da se malo odmore. Stoje oni tako pa se mladić onako machovski podboči i osloni na neboder te reče: "De bona, hajd‘ ga malo popuši, majke ti!" "Šta ti je? More neko naići!" "Ma, dušo moja, brzo ćemo." "Ma more naić‘ neko od komšije pa će vidit, reći mom babi i puknut će bruka", odgovori cura. "Ma joooj..., hajd‘ bona, znaš ti mene, začas ću, za sekundu", nastavlja on. "Ma nemoj me..., rekla sam ti da neću sade!!!", vikne cura. "Medu moj, znaš da te jako volim...", i dalje moli mladić. Uto se otvore vrata od haustora nebodera i pojavi se Mujina mlađa kćerka u spavaćici, sva raščupana i krmeljava, te kaže: "Rek‘o mi je babo da vam kažem ovako: Jel‘ da mu ga ti popušiš, jel da mu ga ja popušim, jel da sačeka mati da dođe iz noćne smjene pa da mu ga ona popuši, samo brate, nek‘ skine više ruku s tog interfona!"
